ВАСКРШЊА ПОРУКА
часном свештенству, преподобном монаштву и богољубивом народу
Епархије будимљанско-никшићке

 

 

«Приступимо са запаљеним свијећама
Христу који из гроба изиђе као Женик
и прослављајмо празничним службама
Пасху Божију спасоносну.»
(стихира на васкршњем јутрењу)

 

 

Васкрсење Христово и Његова побједа над смрћу донијела је свеопшту радост свим хришћанима и цијелом свијету. Празник Васкрсења уводи нас у најрадосније славље јер нас Господ ваистину ослободи од страха смртнога и од неизлечиве туге због људске пролазности.

Данас, драга браћо и сестре, изнад свега прослављамо човјекољубље Божије, јер ради нашег спасења Господ Исус Христос прими од људи понижења, клевете, пљување и шамаре, а на крају претрпје најстрашније муке и крсну смрт, и као безазлено јагње даде живот свој за искупљење рода људског и принесе своје пречисто Тијело на жртву дарујући нам опроштење гријехова и чинећи нас заједничарима Његовог Васкрсења. Господ је примио тјелесну смрт да би силом свог Божанства у своме тијелу извео побједу над смрћу и нас учинио учесницима у својој чудесној и свијетлој побједи.

Данас прослављамо Онога који нас измири са Богом, не само ријечју и поукама, него и изливањем своје Крви, крсном смрћу, силаском у тамне свјетове ада преисподњега, уништавањем смрти и разарањем царства сатаниног, и својим преславним Васкрсењем. У дане спомена на Христово Распеће ми смо вјером и пером Светога Духа исписивали по унутрашњим одајама срца Његова страдања, а данас са Њиме васкрсавамо радујући се Његовој побједи у којој узимамо учешће и душом и тијелом. Ова радост није појединачна и пролазна него свеопшта и вјечна; она је свечовјечанска јер кроз људску природу у Христу дође радост васкрсења цијелом потомству Адамовом. Кроз старог Адама због пада у гријех, постадосмо насљедници смрти, а кроз новог Адама, васкрслог Господа Христа, наслеђујемо побједу над смрћу и васкрсење из мртвих.

У богочовјечанском тијелу Цркве непрестано дјелује сила Васкрсења, прожимајући све вјерне који су Духом Светим сједињени са Христом који је глава Цркве и Првјенац из мртвих. Првјенцем се назва због тога што за Њим слиједи неизбројиво мноштво оних који се спасавају. Његовом првином и новином обнавља се, напредује и припрема цијело тијело Цркве за свеопште васкрсење.

Свјетлост Пасхе Христове обасјава небо и земљу, а душе вјерних сабирају се са свих страна као «богосвјетла свјетила» да саборно и заједнички прослављају Христа у све вјекове. Сједињавајући се са Христом кроз Свето Причешће и доживљавајући истинску Пасху  прелазак из смрти у живот  благодаримо нашем Спаситељу: «О Пасха велика и најсветија Христе, о Мудрости и Слово Божије и Сило! Удостој нас да се још присније Тобом причешћујемо у незалазни дан Царства Твојега.»

Васкршња радост Мајке Цркве, Пресвете Богородице, небеских сила и свих хришћана изображава се свечаним тоновима и зрацима вјечне свјетлости: «Блистај се блистај, нови Јерусалиме, јер слава Господња на теби засија. Ликуј сада и весели се Сионе и ти Пречиста радуј се Богородице, због васкрсења Сина твојега.»

У овим временима када је наш вјерни православни народ угњетаван насиљем и неправдама, понижен и оклеветан од стране силника овога свијета, наоружавамо се вјером, истином и правдом, примајући учешће у понижењу Господњем који нам је крстом и васкрсењем дао најсигурнији ослонац, заштиту и избављење. Нијесмо без наде јер знамо: «ако са Христом страдамо са Њиме ћемо се и прославити». Испуњавамо се страхом Божијим а не страхом од људи јер је са нама онај који рече: «Не бојте се, ја побиједих свијет.» Сабирамо мир у душама својим од Оног који нас благосиља миром Божијим. Примамо благовијест која засија неуништивом надом из живоносног гроба. Наша снага је од Оног који оплијени ад и доње свјетове обасја вјечном свјетлошћу а нама се јави божанским поздравом: «Радујте се».

Дужни смо, драга браћо и сестре, пред Богом, својим прецима и потомством да увијек састрадавамо са нашом крстоносном и честитом браћом на Косову и Метохији, да их посјећујемо и помажемо. Чинећи тако, наћићемо мјеста у срцима њиховим и у љубави Божијој, а то нам је највећи добитак и сигурност овога и онога свијета.

У свјетлости овог највећег празника не остављају нас бриге због унутрашњих криза у нашем вјерном народу, али се надамо да ће се кроз све веће прилажење младог покољења Мајци Цркви обновити наши домови и наше породице. Свјежина и љепота православне вјере открива пуни смисао живота и учвршћује породично заједништво. Сва духовна добра која примамо у сабору Цркве васкрслог Господа преносе се и на породицу као малу Цркву. Зато позивамо све оне који су у браку да извршавају заповијести Божије и да се укључе у живот Цркве која вјечном новином обнавља наше животе, изграђује личности, чува породицу, умножава је и обожује.

Нарочиту пажњу треба да обратимо на васпитање дјеце и омладине. Изузетно је важно да млади кроз топлину дома Божијег доживе љубав Оца нашег Небеског у најранијим данима свога живота. Благодат Светога Духа излива се на младе који узрастају у вјери, укрепљујући њихове душе и тијела, и оспособљава их за стицање врлина и драгоцјених знања. У овом времену када се људски живот исцрпљује у површности и бесциљности, посебно је значајно да млади што прије пронађу смисао живота и неуништиву радост живљења и стварања.

Пасхом Христовом синула је нада свим људима па и онима који се налазе у тами гријеха и очајања, и сваке друге помрачености, јер је Господ за свакога пролио своју Крв и за све примио смрт, а васкрсењем све нас уводи у свјетлост новог живота и новог заједништва.

Позивајући све да у свјетлости Васкрсења Господњег утврдимо међусобну љубав и једни друге братски загрлимо, од срца поздрављамо цјелокупно свештенство, монаштво и сав богољубиви народ Епархије будимљанско-никшићке са најрадоснијим поздравом

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

 

Ваш молитвеник пред престолом Божијим,

 

 Манастир Ђурђеви Ступови                                                                ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП

Беране, о Васкрсу 2008. г.                                                                    БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ